LIFESTYLE

Beograd ispod Beograda

„Podzemni svet ispod velikih gradova nije samo predeo ljudske uobrazilje. Sve civilizacije, a pogotovo svaki grad, kao čvorište svake složenije ljudske zajednice, s vremenom uranjaju u zemlju. Sadašnji žitelji svakog grada na zemaljskom šaru tek su gornja površ jednog vremenskog stuba koji izvire iz podzemlja sačinjenog od mnogih slojeva. To svi znamo. Ali ono što ne znamo, ili što previđamo, jeste da je Beograd od onih gradova gde su se priroda i istorija združile da stvore uzbudljivu podzemnu topografiju.“ -Predrag J. Marković

Beograd. Grad za koji su se borili mnogi vladari i borile mnoge bitke. Preko 40 puta potpuno je uništen i ponovo građen. Misteriozni, tajanstveni i zaboravljeni Beograd. Krenuli smo u obilazak. Domaćin nam je bio poznati beogradski novinar, istrašivač i pisac, Zoran Nikolić. Prvo što smo posetili je bio Rimski bunar, potom smo obišli tajanstveni vojni bunker, dok je sunce zalazilo i bio najlepši pogled sa Kalemegdana mi smo sišli u Veliki barutni magacin u kojem se čuvaju najstariji rimski spomenici antičkog Singidunuma. I na samom kraju smo završili u Vinskim lagumima, gde smo isprobali i osvežili se uz vino.

Rimski bunar

Rimski bunar. Bunar zapravo i nije Rimski, on je Austrijski napravljen 1731 godine. Austrijanci su želeli da budu nastavljači svetog Rimskog carstva, dali njemu ime “Rimski bunar”, a mi smo to ime prihvatili i zadržali ga. Zanimljivost u vezi bunara.. svi koji su želeli da osvoje Beograd i svi koji su ikada vladali su baš na ovom mestu kopali u potrazi za vodom. Rimski vodovod je jedini tada mogao omogući tvrđavu vodom. Rimski vodovod je napravljen 46 godine nove ere i dugačak je 14-15 kilometara. Turci su stigli do 30 metara i odustali kada su videli da nema vode. Austrijanci do 50 metara, kada su videli da nema vode pokušali su da nađu alternativni izvor, pa su krenuli da kopaju prema Savi, ali na kraju su i oni odustali, nit izvora nit vode. Što je najzanimljivije on na kraju nije ispao bunar već rezervoar. Zapravo počinje da se polako puni podzemnim vodama.



U 15. vek za vreme Ugarske desilo se i najstravičnije pogubljenje u našoj istoriji baš u Rimskom bunaru. Ugari koji su već postali slabi, dogovaraju sa Turcima predaju za ogoman novac. Tada je Beograd trebao da padne pod Turke i sve kapije Beograda su bile otvorene. Ali, u poslednjem trenutku odlučuju da ipak zadrže grad ili ti da bude u njihovim rukama. Pošto je bunar bio iskopan samo 30 metara, znači bio je cilindar prazan.. Kako legenda kaže 37 zarobljenika koji su pregovarali sa Turcima su kanapima ubačeni u ovo mesto. Bez vode, bez hrane.. na kraju su im bacili samo noževe kako bi se međusobno ubili. I dok poslednji nije umro priča nije bila završena. Takođe, postoji i jedna ljubavna priča. Posle Drugog svetskog rata.. Jedan čovek je svoju ljubavnicu, radnicu PTT-a bacio u bunar. Po toj ljubavnoj priči je i snimljen film, čiju glavnu ulogu glumi Eva Ras.



Vojni bunker

Neću vam mnogo toga reći o samom bunkeru, koliko je velik toliko mi se čini i da je jako mali. Nema protok vazduha, i samim tim je meni bilo jako zagušljivo. Osobe koje imaju klaustrofobiju, moja topla preporuka da zaobiđu ovo mesto zatvoreno je, nema nigde neki otvor (kao prozor) i hodnici su jako uski.

Vojni bunker je sagrađen posle Drugog svetskog rata. Bunker je izgrađen za potrebe odbrane Beograda u slučaju napada Sovjetskog Saveza. Kada je gradnja počela, 1948. Kalemegdan je bio zatvoren za civile tako da zapravo niko, izuzev visokih vojnih zvaničnika, nije znao da je on ovde, na jednom od najvidljivijih delova Beogradske tvrđave.
Čitavo mesto izgleda kao obično brdo i svih ovih godina ga jednostavno niko nije primećivao. Otkriveno je 2008 godine.
Hodnik iz kojeg idete u druge prostorije je dugačak 36 metara, dok je površina celog bunkera 200 kvadrata. Temperatura samog hodnika je oko 14 stepeni celzijusa, ali što se ide dalje od hodnika, temeperatura je sve niža i niža.

Iako nikada nije ušao u funkciju, bunker je veoma zanimljiv. Građen je da može da izdrži nuklearni napad, jer je Sovjetski Savez već imao atomsku bombu.

Veliki barutni magacin

Ukopan je u steni zapadnog podgrađa i nastao je u vreme velike austrijske rekonstrukcije Beogradske tvrđave. Gradnja je trajala samo dve godine, od 1718. do 1720. godine, sa ciljem da se što pre napravi bezbedno sklonište za barut, mesto zaštićeno od neprijateljske artiljerije. Oko ove građevine, sredinom XVIII veka izgrađen je izuzetno jak zaštitni bedem.  U prvoj sali nalazi se postavka rimskih kamenih spomenika, stela, sarkofaga i žrtvenika koji su tokom niza godina prikupljani i donošeni sa mnogobrojnih nalazišta Beograda i okolini, izvestan broj na lokalitetima na Kosmaju, u Kostolcu (Viminacijumu), Sremskoj Mitrovici (Sirmijumu) i na drugim nalazištima u Srbiji, a pojedini su doneti iz Makedonije i Albanije. Spomenici pripadaju antičkom periodu (do VI veka) i dopunjavaju saznanja o istoriji i umetnosti tog perioda.

Takođe se zna, da su kafendžije u to vreme u veštačkim pećinama ili odvojenim prostorijama hladili hranu i pice. Znamo da tada nije bilo ni frižidera, ni zamrzivača niti neke hladnjače. Morali su da seku led. Zime su bile jako hladne, reke bi se tada zamrzle skroz. Oni su u tom slučaju izrezali led. Zapravo obrezali jedno veliko parče leda koje bi im dodatno ohladilo hranu i piće.







Vinska laguma

U Karađorđevoj ulici postoje tri lagume.  Lagumi su veštačke pećine koje su služile za čuvanje vina, žitarica, suvog voća i svega onog čime su naši stari trgovali pre nekoliko vekova, kada nisu postojali frižideri i hladnjače. Ovi podrumi bili su idealna mesta u kojima je temperatura bila stabilna, pa je roba bila na sigurnom.

Za vreme austrijske vlasti 1726. godine beleže kako su u lagumima ispod Saborne crkve bili mitropolitski podrumi u kojima je čuvano vino.

Ispred laguma u kojem je smeštena Vinarija, stoje dva gorda, ali oronula stuba. To su bili delovi dizalice kojom je roba nekada davno podizana do Kosančićevog venca, odakle su je zaprege odvozile dalje, na beogradske pijace.
Krajem 19. i početkom 20. veka pisci i pesnici su upravo ovde kupovali vino. Poznato je da je Đura Jakšić obilazio ovu Vinariju i da su baš ovde nastale neke pesme.




Ono što smo naučili i što se priča jeste baš to da se Beograd može meriti po starosti sa najstarijim među svim prestonicama Evrope. Mnogobrojni vladari ostavljali su iza sebe svoje “potpise”, gradeći podzemne lagune, bunkere, sklonište i tajne prolaze od kojih su mnogi i danas skriveni ispod našeg grada.

2 Comments

  1. Odlican tekst, mnogo toga nisam znala. Posebno zanimljivosti vezane za bunar:)

    1. Violeta

      Drago mi je da ti se dopada. Iskreno, nisam ni ja mnoge stvari znala. Tek sam u obilasku saznala, zato sam i napisala post… Zaista mislim da može mnogo toga da se sazna. 🙂

Leave a Reply

Required fields are marked*